Јеврејима 6:1-20

  • Напредовати према зрелости (1-3)

  • Они који су отпали од вере поново прибијају Божјег Сина на стуб (4-8)

  • Сигурни у испуњење наде (9-12)

  • Поузданост Божјег обећања (13-20)

    • Две непроменљиве ствари – Божје обећање и заклетва (17, 18)

6  Зато сада, пошто смо већ прихватили основна учења+ о Христу, напредујмо према зрелости,+ не постављајући изнова темељ – покајање због мртвих дела, веру у Бога,  учење о различитим крштењима, полагању руку,+ ускрсењу мртвих+ и вечном суду.  А напредоваћемо према зрелости, ако Бог то допусти.  Оне који су једном просветљени,+ који су окусили небески дар и свети дух,  и који су окусили Божју добру реч и силу* поретка* који долази,  а затим су отпали од вере,+ није могуће опет довести до покајања, јер сами поново прибијају Божјег Сина на стуб и излажу га срамоти.+  Слично је и са земљом. Она прима благослов од Бога кад упија кишу која често пада на њу и затим рађа биље које је корисно онима за које се она и обрађује.  Али ако рађа трње и коров, безвредна је, прети јој проклетство и на крају ће бити спаљена.  Иако вам ово говоримо, вољени, уверени смо да ви идете бољим путем, који води до спасења. 10  Јер Бог није неправедан па да заборави ваша дела и љубав коју сте показали према његовом имену,+ тиме што сте служили светима и што им и даље служите. 11  Али желимо да свако од вас остане тако марљив као што је био у почетку, како бисте све до краја+ били потпуно сигурни у испуњење своје наде.+ 12  Не желимо да постанете лењи,+ већ да се угледате на оне који због своје вере и стрпљења добијају оно што је обећано. 13  Јер кад је Бог Аврахаму дао обећање, није имао никог већег од себе да се њиме закуне, па се заклео самим собом.+ 14  Рекао је: „Заиста ћу те благословити и заиста ћу умножити твоје потомство.“+ 15  И тако је Аврахам, показавши стрпљење, добио то обећање. 16  Јер људи се заклињу већим од себе, а њихова заклетва служи као гаранција и прекида сваку расправу.+ 17  Зато је и Бог, у жељи да онима који ће примити обећано наследство+ још јасније покаже непроменљивост своје намере, потврдио то обећање заклетвом. 18  То је учинио да би те две непроменљиве ствари, у којима није могуће да Бог лаже,+ постале за нас, који смо нашли уточиште у Богу, снажно охрабрење да се држимо наде коју смо добили. 19  Та нада+ нам је као сигурно и чврсто сидро душе*. Она нас уводи иза завесе*,+ 20  где је ради нас као претходник ушао Исус,+ који је заувек постао првосвештеник попут Мелхиседека.+

Фусноте

Или: „благослове“.
Или: „света; века“. Видети Речник појмова „Поредак“.
Или: „нашег живота“.
Реч је о завеси која је у светом шатору раздвајала Светињу од Светиње над светињама.