Пређи на садржај

Пређи на садржај

САВЕТИ ЗА ПОРОДИЦУ | БРАК

Важност извињења

Важност извињења

ИЗАЗОВ

Управо сте се посвађали с брачним другом. ’Нема потребе да се ја извињавам‘, кажете себи. ’Није због мене настао проблем!‘

Прелазите преко тога, али напетост све више расте. Поново се питате да ли да се извините, али не можете натерати себе да кажете ту једну једноставну реч: „Извини.“

РАЗЛОЗИ

Понос. „Понекад ме сујета спречава да кажем ’извини‘“, признаје човек по имену Чарлс. * Понос вас може спречити да признате свој део кривице због насталог проблема.

Став. Можда мислите да треба да се извините само ако сте ви започели свађу. Жена по имену Џил каже: „Кад знам да сам ја сто посто крива, није ми тешко да се извиним. Али кад обоје кажемо ствари због којих после зажалимо, није тако лако. Онда размишљам: ’Зашто бих се ја извињавала кад смо обоје забрљали?‘“

Разлог више да мислите да не треба да се извините може бити то што вам се чини да је искључиво друга страна крива. „Кад најискреније мислите да ништа нисте погрешили“, објашњава човек по имену Џозеф, „тиме што не желите да се извините заправо желите да докажете да нисте криви.“

Васпитање. Можда сте одгајани у породици где се ретко чуло извињење. Ако је то случај, могуће је да нисте научили да признајете своје грешке. Пошто као дете нисте стекли навику да се извините, то вам и као одраслој особи представља проблем.

ШТА МОЖЕТЕ УЧИНИТИ

Извињење је за свађу исто што и вода за ватру

Усредсредите се на брачног друга. Покушајте да се сетите неке ситуације када се неко други извинио вама, и како сте се добро осећали после тога. Зашто не бисте учинили да се и ваш брачни друг тако осећа? Чак и ако мислите да нисте ништа погрешили, можете рећи да вам је жао што сте повредили његова осећања или што сте га довели у непријатну ситуацију. Такве речи ће бити као мелем. (Библијска мисао: Лука 6:31.)

Усредсредите се на брак. На извињење не гледајте као на лични пораз, већ као на победу за ваш брак. На крају крајева, онај ко је увређен „тврђи је од утврђеног града“, каже се у Пословицама 18:19. Веома је тешко, ако не и немогуће, обновити мир у таквој атмосфери. С друге стране, када се извините, спречавате да та увреда постане непремостив јаз. На тај начин свој брак стављате испред својих осећања. (Библијска мисао: Филипљанима 2:3.)

Немојте дуго чекати. Тачно је да може бити тешко извинити се ако кривица не лежи само на вама. Али грешке вашег мужа или жене нису оправдање за ваше лоше понашање. Зато немојте избегавати да се извините, мислећи да ће се с временом све заборавити. Ваше извињење ће олакшати и другој страни да то учини. Осим тога, сваки следећи пут ће вам бити лакше да кажете да вам је жао. (Библијска мисао: Матеј 5:25.)

Покажите да сте искрени. Оправдавање свог понашања није исто што и извињење. Такође, саркастичне изјаве попут: „Жао ми је што теби то толико смета“, уопште нису извињење. Прихватите одговорност за своје поступке и уважите повређена осећања брачног друга — било да мислите да су она оправдана или не.

Прихватите чињенице. Понизно признајте да и ви правите грешке. На крају крајева, ко их не прави? Чак и ако мислите да у некој ситуацији нисте криви, признајте да је ваше виђење онога што се догодило само једна страна медаље. „Ко је први у парници својој, праведан је“, каже Библија, „а онда долази ближњи његов и испитивањем оповргне речи његове“ (Пословице 18:17). Биће вам лакше да се извините ако реално сагледате себе и своје мане.

^ одл. 7 Нека имена у овом чланку су промењена.