„Три главна правца [хришћанства], римокатоличанство, православље и протестантизам, прихватају учење о једном Богу у три лица, а то су: Бог Отац, Бог Син и Бог Свети Дух. Према хришћанском вероучењу, није реч о три бога већ о три личности у једном Богу“ (The New Encyclopædia Britannica).

Исус, Син Божји, никада није тврдио да је једнак, то јест једносуштан са Оцем. Уместо тога, он је рекао: „Одлазим к Оцу, јер је Отац већи од мене“ (Јован 14:28). Такође је једном од својих ученика рекао: „Узлазим к свом Оцу и вашем Оцу, свом Богу и вашем Богу“ (Јован 20:17).

Свети дух није особа. То се види из тога што су се први хришћани „испунили светим духом“. Поред тога, Јехова је рекао: „Излићу свој дух на све врсте људи“ (Дела апостолска 2:1-4, 17). Дакле, свети дух није део Тројства (Свете Тројице). То је Божја моћна сила.

„Најбујнија машта и најпроницљивији људски ум не могу да схвате на који начин у Богу постоје Три Лица од којих је свако Бог, не три Бога, већ један Бог“, стоји у Православној енциклопедији. Да ли заиста можемо волети некога кога је немогуће упознати и схватити? Јасно је да нас догмат о Тројству спречава да упознамо и заволимо Бога.

Тројство је за Марка, цитираног у првом чланку, било једна од препрека да се приближи Богу. „Имао сам осећај да се Бог скрива од људи и због тога ми је био далек и мистериозан“, каже он. Међутим, „Бог није Бог забуне“ (1. Коринћанима 14:33, Бакотић). Он не жели да будемо збуњени и зато се не скрива од нас. Он жели да га упознамо. Исус је рекао: „Ми обожавамо оно што познајемо“ (Јован 4:22).

„Када сам схватио да Бог није део Тројства“, каже Марко, „коначно сам могао да му се приближим.“ Лакше нам је да волимо Бога ако на њега гледамо као на стварну особу која открива каква је, а не као на неког тајновитог странца који скрива свој идентитет. Тек кад добро упознамо Бога, можемо у потпуности волети и њега и све људе (1. Јованова 4:8).