„Чак и кад идем долином густе таме, не бојим се зла, јер ти си са мном. Твој штап и твоја палица уливају ми сигурност“ (Псалам 23:4, превод Нови свет).

 „Да пођем и долином сјена смртнога, нећу се бојати зла; јер си ти са мном; штап твој и палица твоја тјеши ме“ (Псалам 23:4, Даничић–Караџић).

 Бог штити своје слуге и брине о њима чак и када се суочавају са озбиљним проблемима. У овом стиху Бог је упоређен са пастиром који се брине за своје овце. b Његове слуге нису препуштене саме себи када се нађу у тешким околностима, које су у овом стиху описане као густа тама или долина смрти. Осећају се сигурно, баш као да је сам Бог поред њих.

 У библијска времена пастири су користили штап или палицу како би заштитили своје овце од грабљиваца. Штап, који је обично био дугачак и закривљен на врху, служио им је да усмеравају овце или да их извуку из неких опасних ситуација. Јехова Бог је попут брижног пастира који штити и води своје слуге. Чак и у најтежим тренуцима њиховог живота, Јехова брине о њима на разне начине.

•   Поучава их и теши помоћу своје писане Речи, Библије (Римљанима 15:4).

•   Слуша њихове молитве и даје им унутрашњи мир (Филипљанима 4:6, 7).

•   Храбри их преко суверника (Јеврејима 10:24, 25).

•   Даје им наду у бољу будућност када ће надокнадити сву штету коју су претрпели, укључујући и оно што сада подносе (Псалам 37:29; Откривење 21:3-5).

 Двадесет трећи псалам је написао Давид, који је у младости био пастир а касније је постао краљ у Израелу (1. Самуилова 17:34, 35; 2. Самуилова 7:8). На почетку тог псалма, Јехова је описан као пастир који води, храни и крепи своје овце, то јест оне који му служе (Псалам 23:1-3).

 У Псалму 23:4 Давид истиче колико је сигуран у то да га Бог штити јер о њему не говори више у трећем лицу једнине, већ му се обраћа у другом лицу једнине. Из тога се види колико је Давид био близак са Богом. Давид је знао да Бог брине о њему и да је свестан кроз какве све кушње пролази. Зато се ничега није бојао.

 У 5. и 6. стиху 23. псалма, више не користи поређење о пастиру и његовој овци већ о домаћину и његовом госту. Јехова се као великодушни домаћин према Давиду опходи као према уваженом госту. Чак су и Давидови непријатељи немоћни, јер ништа не може спречити Јехову да заштити свог верног слугу. У последњем стиху овог псалма, Давид изражава уверење у то да ће га Божја доброта и љубав пратити све до краја живота.

 Сликовити изрази који се користе у 23. псалму описују с каквом љубављу Бог брине за своје слуге (1. Петрова 2:25).