Исус је умро да би људима били опроштени греси и да би добили вечни живот (Римљанима 6:23; Ефешанима 1:7). Исусова смрт је такође доказала да људи могу остати верни Богу, чак и кад су суочени с једном од најтежих кушњи (Јеврејима 4:15).

 Размотримо како је смрт једног човека могла да постигне толико тога.

1.   Захваљујући Исусовој смрти „опроштени су нам греси“ (Колошанима 1:14).

    Први човек, Адам, створен је савршен, без греха. Међутим, он је изабрао да не послуша Бога. Адамова непослушност, то јест грех, оставила је далекосежне последице на његове потомке. „Непослушношћу једног човека“, каже Библија, „многи [су] постали грешници“ (Римљанима 5:19).

    Исус је такође био савршен, али никада није згрешио. Захваљујући томе, могао је да буде „жртва помирења за наше грехе“ (1. Јованова 2:2). Баш као што је Адам својом непослушношћу човечанству пренео грех, тако је Исус својом смрћу уклонио мрљу греха са свих оних који исказују веру у њега.

    Адам је на неки начин све људе продао греху. Исус је тиме што је био спреман да умре за нас откупио човечанство. Као резултат тога, „ако неко и почини грех, код Оца имамо помоћника – Исуса Христа, праведника“ (1. Јованова 2:1).

2.   Исус је умро „да нико ко исказује веру у њега не буде уништен, него да има вечни живот“ (Јован 3:16).

    Иако је Адам био створен да живи вечно, због свог греха кажњен је смрћу. Преко Адама, „у свет [је] ушао грех и преко греха смрт, и тако се смрт проширила на све људе јер су сви сагрешили“ (Римљанима 5:12).

    Супротно томе, Исусова смрт не само што је уклонила последице греха већ је поништила осуду на смрт онима који исказују веру у Исуса. Библија о томе укратко каже: „Зато да би, као што је грех краљевао заједно са смрћу, исто тако и незаслужена доброта краљевала путем праведности како би људи могли добити вечни живот преко Исуса Христа, нашег Господа“ (Римљанима 5:21).

    Наравно, животни век људи данас још увек је ограничен. Међутим, Бог је обећао да ће праведним људима дати вечни живот и да ће ускрснути мртве, тако да и они могу имати користи од Исусове жртвене смрти (Псалам 37:29; 1. Коринћанима 15:22).

3.   Исус је „постао послушан све до смрти“ и на тај начин доказао да људи могу бити верни Богу без обзира на кушње или потешкоће које их могу снаћи (Филипљанима 2:8).

    Упркос савршеном уму и телу, Адам није био послушан Богу зато што је себично желео нешто што му није припадало (Постанак 2:16, 17; 3:6). Божји највећи непријатељ, Сатана, касније је рекао да ниједан човек неће несебично слушати Бога, нарочито ако му је угрожен живот (Јов 2:4). Ипак, савршени човек Исус био је послушан Богу и остао му је веран иако је морао да умре на сраман и болан начин (Јеврејима 7:26). То је за сва времена пружило одговор: Човек може остати веран Богу каква год кушња да га снађе.

Питања о Исусовој смрти

•   Зашто је Исус морао да пати и умре да би откупио човечанство? Зашто Бог једноставно није поништио смртну казну?

   Божји закон каже: „Плата за грех је смрт“ (Римљанима 6:23). Бог није сакрио овај закон од Адама, већ му је рекао да ће умрети ако буде непослушан (Постанак 3:3). Када је Адам згрешио, Бог „који не може да лаже“, одржао је своју реч (Титу 1:2). Адам је својим потомцима поред греха пренео и плату за грех, то јест смрт.

   Иако грешно човечанство заслужује смрт, Бог му је подарио богатство своје „незаслужене доброте“ (Ефешанима 1:7). Начин на који је Бог откупио човечанство тиме што је послао Исуса као савршену жртву био је праведан и изузетно милосрдан.

•   Када је Исус умро?

   Исус је умро „деветог сата“ од изласка сунца, то јест око 15 сати на дан јеврејске Пасхе (Марко 15:33-37, фуснота). То је био петак, 1. април 33. н.е. по данашњем рачунању времена.

•   Где је Исус умро?

   Исус је погубљен на месту званом „Лобања, које се на хебрејском зове Голгота“ (Јован 19:17, 18). То место се у Исусово време налазило „изван градских врата“ Јерусалима (Јеврејима 13:12). Могуће је да се налазило на неком брду, будући да Библија каже да су неки издалека посматрали Исусово погубљење (Марко 15:40). Међутим, данас се не може са сигурношћу рећи где је Голгота била.

•   Како је Исус умро?

   Иако многи верују да је Исус био разапет на крсту, Библија каже: „Који гријехе наше сам изнесе на тијелу својему на дрво“ (1. Петрова 2:24, Даничић-Караџић). Писци Библије користили су две грчке речи да би указали на средство Исусовог погубљења – ставрос и ксилон. Многи изучаваоци су закључили да се ове речи односе на греду или усправљен стуб направљен од једног комада дрвета.

•   Како треба обележавати Исусову смрт?

   Док је био са својим ученицима током вечери када се обележавала јеврејска Пасха, Исус је увео један једноставан обичај. Затим је својим ученицима заповедио: „Чините ово мени на спомен“ (1. Коринћанима 11:24). Неколико сати касније, Исус је погубљен.

   Библијски писци Исуса упоређују са јагњетом жртвованим на дан Пасхе (1. Коринћанима 5:7). Као што је прослава Пасхе подсећала Израелце да су ослобођени из ропства, тако и обележавање годишњице смрти Исуса Христа подсећа хришћане да су ослобођени од греха и смрти. Пасха се према лунарном календару прослављала 14. нисана и то једном годишње. По узору на то, хришћани у првом веку обележавали су годишњицу Исусове смрти такође једном годишње.

   Сваке године, на дан који одговара 14. нисану, милиони људи широм света обележавају годишњицу Исусове смрти.