Одрастао сам у једној католичкој породици у Рочестеру, у савезној држави Њујорк. Када сам имао осам година, моји родитељи су се раздвојили. Радним данима сам био с мајком у једном сиромашном насељу, а викендима код оца који је живео у богатијем крају. Посматрајући како се мајка мучи да подигне шесторо деце, сањао сам да се обогатим и да помогнем својој породици.

 Отац је желео да постигнем неки успех у животу, па се постарао да посетим један угледни факултет за хотелијерски менаџмент. Свидело ми се оно што сам видео и решио сам да тамо студирам, закључивши да је Бог услишио моје молитве да постанем богат и срећан човек. Пет година сам студирао хотелски менаџмент, пословно право и корпоративне финансије док сам истовремено радио у једном хотелу са казином у Лас Вегасу, у Невади.

 Са 22 године сам постао помоћник потпредседника управе једног хотела. Био сам богат и успешан и често сам уживао у најбољим јелима и најскупљим пићима. Моји пословни партнери су говорили: „Не заборави да новац покреће свет.“ Сматрали су да је тајна среће у новцу.

 Мој посао је био да се постарам да се богатима који долазе у Лас Вегас да се коцкају обезбеди најбоља услуга. Иако су ти људи били веома богати, нису деловали срећно. Ни ја више нисам био срећан. Што сам имао више новца, имао сам више брига и непроспаваних ноћи. Почео сам да размишљам да ли вреди даље живети. Разочаран својим животом молио сам се Богу, питајући га где да пронађем праву срећу.

 Негде у то време, моје две сестре које су постале Јеховини сведоци, доселиле су се у Лас Вегас. Премда нисам желео да читам њихову литературу, пристао сам да заједно читамо Библију. У мојој Библији су Исусове речи биле одштампане црвеним словима. Пошто су знале да прихватам све што је Исус рекао, углавном смо разговарали о њему. Осим тога, читао сам Библију и када сам био сам.

 Изненадило ме је много тога што сам прочитао. На пример, Исус је рекао: „Кад се молите, не говорите увек једно те исто, као што то раде људи из других народа, мислећи да ће бити услишени зато што користе много речи“ (Матеј 6:7). Међутим, један свештеник ми је дао Исусову слику и рекао да ће ми Бог дати новца колико год ми треба ако се молим пред том сликом, изговарајући десет Оченаша и десет Здраво Марија. Али зар то није било понављање једног те истог? Прочитао сам и ове Исусове речи: „Никога на земљи не зовите оцем, јер један је ваш Отац, који је на небесима“ (Матеј 23:9). Зато сам се питао зашто ја и остали католици свог свештеника зовемо „Оцем“?

 Међутим, тек када сам прочитао Јаковљеву посланицу, почео сам озбиљно да размишљам о томе шта је важно у животу. У четвртом поглављу Јаков је написао: „Зар не знате да је пријатељство са светом непријатељство с Богом? Дакле, ко год жели да буде пријатељ свету, постаје Божји непријатељ“ (Јаковљева 4:4). Још више ме је дотакло оно што пише у 17. стиху: „Ако неко зна да чини оно што је исправно, а ипак то не чини, то му је грех.“ Назвао сам сестре и рекао им да ћу напустити посао у хотелу јер више не желим да имам било какве везе са оним што сматрам неисправним, као што је коцкање и похлепа.

 Желео сам да се приближим Богу, као и да поправим односе са својим родитељима и браћом и сестрама. Зато сам решио да поједноставим живот како бих имао више времена. Али то није било лако. На пример, добијао сам понуде да напредујем у свом послу и да зарађујем два-три пута више него до тада. Али након што сам се молио у вези с тим, схватио сам да такав живот није за мене. Напустио сам посао, преселио се у мамину гаражу и почео да се бавим пластифицирањем менија за ресторане.

 Иако ми је Библија помогла да поставим неке приоритете, још увек нисам ишао на састанке Јеховиних сведока. Сестре су ме питале шта ми то смета код Јеховиних сведока. Рекао сам: „Смета ми то што ваш Бог, Јехова, раздваја породице. Једино време када могу да будем с породицом јесте за Божић и рођендане, а ви ништа од тога не славите.“ Једна од њих је почела да плаче и питала ме је: „А где си свих осталих дана у години? Ми бисмо те радо чешће виђали. Али ти долазиш само за празнике и то само зато што мислиш да мораш.“ Њене речи су ме погодиле право у срце, па сам и ја заплакао.

 Када сам схватио да нисам у праву и да Јеховини сведоци заиста воле своју породицу, решио сам да одем на састанак у њихову дворану. Тамо сам упознао Кевина, који је одлично познавао Библију. Почео сам да проучавам Библију с њим.

 Кевин и његова жена су живели прилично једноставно како би што више времена могли да посвете помагању другима да упознају Библију. Њихови приходи су могли да покрију и додатне трошкове повремених путовања у Африку и Средњу Америку, где су помагали у изградњи подружница Јеховиних сведока. Били су веома срећни и видело се да се много воле. Помислио сам да је то живот какав бих и ја волео.

 Кевин ми је показао филм који говори о томе колику срећу доноси мисионарска служба и од тада је то постао мој животни циљ. Године 1995, након шест месеци интензивног проучавања Библије, крстио сам се као Јеховин сведок. Више нисам од Бога тражио богатство, већ сам му се молио у складу са речима из следећег библијског стиха: „Не дај ми ни сиромаштво ни богатство“ (Пословице 30:8).

 Сада сам истински богат, али не у материјалном, већ у духовном смислу. У Хондурасу сам упознао моју дивну жену, Нурију. Заједно смо служили као мисионари у Панами, а сада служимо у Мексику. Како су само истините ове речи из Библије: „Благослов од Јехове обогаћује и не прати га никакав бол“ (Пословице 10:22).