Не. Ми редовно проповедамо од врата до врата, али не сматрамо да на такав начин можемо заслужити спасење (Ефешанима 2:8). Зашто?

 Размислите о следећем поређењу: Замислите да је један великодушан човек обећао поклон свима који се појаве на одређеном месту и у одређено време. Ако заиста верујете у његово обећање, да ли ћете послушати његова упутства? Наравно! Вероватно ћете о томе обавестити и своје пријатеље и породицу, како би и они имали користи од тога. Међутим, ви не бисте заслужили поклон зато што сте послушали упутства тог човека. Поклон је поклон.

 Слично томе, Јеховини сведоци верују у Божје обећање да ће сви послушни људи добити вечни живот (Римљанима 6:23). Трудимо се да и другима говоримо о томе, надајући се да ће и они имати користи од Божјих обећања. Али не сматрамо да смо заслужили спасење зато што проповедамо другима (Римљанима 1:17; 3:28). Заиста, не постоји ништа што би неко могао урадити чиме би заслужио тако огроман благослов од Бога. „Спасао нас је – не због праведних дела која смо ми учинили, него по свом милосрђу“ (Титу 3:5).