Iako slepi miševi vide, većina vrsta se u mraku orijentiše pomoću eholokacije, što znači da udaljenost predmeta određuju na osnovu odbijanja zvučnih talasa. Na primer, neki slepi miševi razlikuju komarca od bube na osnovu brzine kojom ti insekti mašu krilima.

 Razmislite o sledećem: Većina slepih miševa stvara zvuk u grlu i ispušta ga kroz usta ili nozdrve. Svojim velikim ušima detektuju odjek koji nastaje kada se zvučni talasi odbiju o neki predmet. Ti odjeci im omogućuju da stvore trodimenzionalnu sliku svog okruženja. Slepi miševi tako mogu odrediti lokaciju, visinu i udaljenost predmeta, čak i usred buke koju stvaraju drugi slepi miševi.

 Eholokacija kod slepog miša mora biti izuzetno precizna jer zbog greške od samo jedne milisekunde (to jest hiljaditog dela sekunde) može promašiti metu čak za 17 centimetara. Prema mišljenju nekih naučnika, „skoro je nemoguće“ postići preciznost veću od jedne milisekunde. Pa ipak, eksperimenti pokazuju da slepi miševi postižu preciznost od 10 nanosekundi (što je stomilioniti deo sekunde). To im omogućuje da udaljenost predmeta odrede s tačnošću od jednog milimetra, pa čak i manje.

 Naučnici su napravili elektronski štap koji koristi eholokaciju s ciljem da pomognu slepim ljudima da stvore sebi sliku okoline i izbegnu prepreke, uključujući i one u visini glave, kao što su na primer grane drveća. „Glavna inspiracija nam je bila impresivna sposobnost eholokacije kod slepih miševa“, rekli su Brajan Hojl i Din Voters, koji su dizajnirali takozvani „štap slepog miša“.

 Do kakvog ste zaključka došli? Da li je izuzetna sposobnost eholokacije kod slepih miševa nastala evolucijom ili je delo Stvoritelja?