Šta je Tora?

POKRENI

Šta je Tora?

Odgovor iz Svetog pisma

Naziv „Tora“ potiče od hebrejske reči koja se može prevesti kao „pouka“, „učenje“ ili „zakon“ a (Poslovice 1:8; 3:1; 28:4). U sledećim primerima ćemo videti na šta se hebrejska reč tora odnosi u Svetom pismu.

Tora se često odnosi na prvih pet biblijskih knjiga – Postanak, Izlazak, Levitsku, Brojeve i Ponovljene zakone. Ove knjige se nazivaju i Pentateuh, od grčke reči koja znači „petoknjižje“. Toru je napisao Mojsije, pa se zato naziva i „knjiga Mojsijevog zakona“ (Isus Navin 8:31; Nemija 8:1). Po svemu sudeći, prvobitno je to bila jedna knjiga ali je kasnije radi lakše upotrebe podeljena na pet knjiga.
Tora se odnosi i na konkretne zakone koji su bili dati Izraelcima, kao što su na primer „zakon [tora] za žrtvu za greh“, „zakon o gubi“ i „zakon za nazireja“ (Levitska 6:25; 14:57; Brojevi 6:13).
Tora se ponekad odnosi i na pouke i savete, bilo da dolaze od roditelja, nekog mudrog čoveka ili samog Boga (Poslovice 1:8; 3:1; 13:14; Isaija 2:3).

Šta se nalazi u Tori, to jest Pentateuhu?

Zapis o tome kako je Bog postupao s ljudima od stvaranja pa do Mojsijeve smrti (Postanak 1:27, 28; Ponovljeni zakoni 34:5).
Odredbe Mojsijevog zakona (Izlazak 24:3). Taj Zakon čini više od 600 odredbi. Veoma značajna među njima je Šema, to jest jevrejska ispoved vere. Jedan deo Šeme glasi: „Voli Jehovu, svog Boga, svim svojim srcem i svom svojom dušom i svom svojom snagom“ (Ponovljeni zakoni 6:4-9). Isus je rekao da je to „najveća i prva zapovest“ (Matej 22:36-38).
Božje ime Jehova na oko 1 800 mesta. Tora ne zabranjuje korišćenje Božjeg imena već sadrži zapovesti prema kojima se od Božjeg naroda očekuje da koriste to ime (Brojevi 6:22-27; Ponovljeni zakoni 6:13; 10:8; 21:5).

Zablude o Tori

Zabluda: Zakoni iz Tore su večni i nikada neće prestati da važe.

Činjenica: U nekim prevodima Svetog pisma se za neke odredbe iz Tore, kao na primer one koje se odnose na sabat, sveštenstvo i Dan očišćenja, kaže da su večne (2. Mojsijeva 31:16; 40:15; 3. Mojsijeva 16:33, 34). Međutim, hebrejska reč koja se koristi u ovim stihovima može se odnositi i na nešto što traje neko neodređeno vreme, ali ne mora da znači da je večno. b Otprilike 900 godina nakon što je Mojsijev zakon stupio na snagu, Bog je prorekao da će ga zameniti „novi savez“ (Jeremija 31:31-33). Kad Bog „kaže ’novi savez‘, onaj prethodni čini zastarelim“ (Jevrejima 8:7-13). Taj zakon je bio zamenjen pre otprilike 2000 godina kada je Isus Hrist dao svoj život kao otkupnu žrtvu (Efešanima 2:15).

Zabluda: Jevrejska usmena tradicija i Talmud imaju istu težinu kao i pisana Tora.

Činjenica: Nema biblijskih dokaza o tome da je Bog uz pisani zakon dao Mojsiju i neki usmeni zakon. Sveto pismo kaže: „Jehova je još rekao Mojsiju: ’Zapiši sebi ove reči‘“ (Izlazak 34:27). Usmeni zakon, koji je kasnije bio zapisan i postao poznat kao Mišna i konačno proširen na Talmud, sadrži jevrejsku tradiciju koju su započeli fariseji. Ta predanja su često protivrečna sa Torom. Isus je upravo zbog toga rekao farisejima: „Obezvredili [ste] reč Božju zbog svog predanja“ (Matej 15:1-9).

Zabluda: Žene ne treba da uče ono što piše u Tori.

Činjenica: Mojsijev zakon je nalagao da se čitav Zakon čita svim Izraelcima, uključujući i žene i decu. Zašto? „Da čuju i da nauče da se boje Jehove, [njihovog] Boga, i da savesno postupaju po svim rečima ovog zakona“ (Ponovljeni zakoni 31:10-12). c

Zabluda: Tora sadrži skrivene poruke.

Činjenica: Mojsije, koji je inače zapisao Toru, rekao je da je njena poruka jasna i razumljiva svima i da u njoj nema nikakvih tajnih kodova (Ponovljeni zakoni 30:11-14). Ta teorija da se u Tori nalaze neke skrivene poruke ima svoje korene u Kabali, to jest u tradicionalnom jevrejskom misticizmu, koji se vodi „podmuklo izmišljenim“ metodama tumačenja Svetog pisma d (2. Petrova 1:16).

a Videti Revised Edition of The Strongest Strong’s Exhaustive Concordance of the Bible, 8451. odrednica u delu „Hebrejsko-aramejski rečnik – indeks reči u Starom zavetu“.

b Videti Theological Wordbook of the Old Testament, 2. tom, strane 672-673.

c Za razliku od onoga što sama Tora kaže, prema jevrejskoj tradiciji obično je bilo zabranjeno poučavati žene onome što piše u Tori. Na primer, Mišna citira rabina Elijezera ben Hirkana kako kaže: „Ko svoju ćerku poučava Tori, kao da je poučava bestidnosti“ (Sota 3:4). U Jerusalimskom Talmudu piše: „Toru je bolje spaliti nego je čitati ženama“ (Sota 3:19a).

d Na primer, Encyclopaedia Judaica na sledeći način opisuje kabalistički pogled na Toru: „Tora u suštini nema neko specifično značenje, iako u stvari znači mnogo različitih stvari na mnogo različitih nivoa“ (Drugo izdanje, 11. tom, 659. strana).