Vrati se na sadržaj

Vrati se na sadržaj

Topli obrok stiže do radnog mesta na Mumbajski način

Topli obrok stiže do radnog mesta na Mumbajski način

Topli obrok stiže do radnog mesta na Mumbajski način

SVAKOG jutra putujete na posao. Od kuće krećete već u pet sati. Kad dođe vreme ručka, dobro bi vam došlo jelo iz domaće kuhinje, začinjeno baš po vašem ukusu. Za hiljade zaposlenih u indijskom gradu Mumbaju to nije samo san zahvaljujući dobivalasima, raznosačima domaćih indijskih jela. *

Prilika za unosan posao

Pred kraj 19. veka, Mumbaj, tadašnji Bombaj, bio je trgovački centar u razvoju u kom su i britanski i indijski činovnici dosta putovali do radnih mesta. Prevoz je bio spor, a restorana je bilo malo i bili su međusobno udaljeni. Svi su želeli ručak spremljen kod kuće, tako da su sluge imale zadatak da odnesu skuvano jelo do radnih mesta svojih gazda. Videvši u tome dobru priliku za zaradu, jedan domišljati preduzimač doveo je nezaposlene mladiće sa sela i započeo s redovnom isporukom hrane od kuća do kancelarija. Od tih malih početaka razvio se unosan posao.

Potražnja za domaćim jelima danas nije ništa manja. Istina, sada ima više restorana, ali jela iz domaće kuhinje još uvek su veoma isplativa i popularna. Pored toga, mnogi imaju zdravstvene probleme i drže se posebnog režima ishrane. Drugi iz verskih razloga izbegavaju određenu vrstu hrane. Na primer, neki ne jedu crni, a neki beli luk. Mnoge od tih namirnica nalaze se u jelima iz restorana, pa raznošenje hrane od kuće do radnog mesta rešava taj problem.

Veoma pouzdana usluga

Ovaj relativno jednostavan sistem isporuke nije se mnogo promenio tokom godina, jedino što je sada rasprostranjeniji. Danas više od 5 000 muškaraca, kao i nekoliko žena, svakodnevno raznosi preko 200 000 ručkova iz domaćinstava u svom kraju do kancelarija raštrkanih po ovoj urbanoj džungli od 20 miliona stanovnika. Pokrivajući područje prečnika do 60 kilometara, neki dobivalasi idu peške raznoseći po 30 do 40 porudžbina ručnim kolicima, dok drugi koriste bicikle ili prigradske vozove. U svakom slučaju, oni odnose tačnu porudžbinu pravoj osobi, i to tačno na vreme. Zapravo, kaže se da pogreše samo jedanput u šest miliona isporuka! Kako uspevaju da održe taj neverovatan rekord?

Godine 1956, dobivalasi su registrovani kao dobrotvorna organizacija sa izvršnim odborom i drugim službenicima. Grupe radnika sa svojim šefom funkcionišu kao zasebne jedinice. Međutim, svi su partneri i deoničari u tom udruženju — i baš to, kako oni tvrde, doprinosi uspehu njihovog poslovanja. Štaviše, za 100 godina koliko ova služba postoji nikada nije bilo štrajkova.

Dobivalasi nose legitimaciju i lako se prepoznaju po karakterističnoj beloj košulji, širokim pantalonama i beloj kapi. Ako zaborave da stave kapu, zakasne ili neopravdano izostanu s posla, ili pak budu uhvaćeni da konzumiraju alkohol na dužnosti, rizikuju da budu kažnjeni.

Dnevna rutina

Do pola devet ujutru, supruga ili neko drugi kod mušterijine kuće priprema i pakuje obrok u dobi, kanticu za ručak. Ona se sastoji od nekoliko posuda koje naležu jedna na drugu i pričvršćene su metalnim kopčama. Dobivalasi preuzimaju nekoliko kantica iz određenog kraja, stavljaju ih na bicikl ili kolica i zatim žure do železničke stanice, gde se sastaju s drugima iz grupe. Tamo ih sortiraju po odredištu, kao što poštari sortiraju pisma.

Svaka kantica označena je šifrom koja se sastoji od brojeva, slova i boja i pokazuje naselje iz kog se ručak šalje, najbližu železničku stanicu, stanicu odredišta, naziv poslovne zgrade i broj sprata. Porudžbine koje idu u isto područje skupljaju se na jedno mesto i slažu na dugačka drvena kolica na koja stane do 48 kantica. Kada voz stigne, utovaruju se u poseban odeljak odmah do mašinovođe. Zatim se po dolasku voza na glavni železnički čvor opet sortiraju i odvoze do stanice odredišta. Tamo se ponovo razvrstavaju i razvoze mušterijama biciklom ili ručnim kolicima.

Ova prevozna sredstva ne samo što su efikasna već su i jeftina. Osim toga, dobivalasi vešto izbegavaju saobraćajnu gužvu pošto se biciklom kreću sporednim putevima ili među kolonama vozila. Tako ručak stiže u pravu kancelariju najkasnije do 12.30. Zatim vredni dobivalah, nakon što je i sam ručao, dolazi po prazne posude između 13.15 i 14.00. Vraća ih mušterijinoj kući, gde ih neko od ukućana pere kako bi bile spremne za sutrašnji dan. Ceo taj proces je od početka do kraja veoma brz i efikasan, baš kao štafetna trka!

Jednostavan posao, izuzetni rezultati

Izvanredna dostignuća dobivalaha nisu prošla nezapaženo. Neke organizacije analizirale su njihov sistem isporuke kako bi metode naučene od njih primenili na druga područja poslovanja. Snimljeni su dokumentarni filmovi o njima. Forbes Global Magazine im je zbog izuzetnih rezultata dodelio sertifikat Šest Sigma. Pomenuti su u Ginisovoj knjizi rekorda i u studijama pojedinačnih slučajeva Harvardske poslovne škole iz Sjedinjenih Država. Dobivalahe su čak posetile neke uvažene ličnosti, među kojima je bio i član britanske kraljevske porodice na kog je njihov rad ostavio takav utisak da je neke od njih pozvao na svoje venčanje u Engleskoj.

Danas dobivalasi primaju porudžbine i vode evidenciju putem kompjutera i mobilnih telefona. Međutim, sistem isporuke je ostao isti. Kada se približi vreme ručka, mnogi gladni kancelarijski radnici u Mumbaju sigurni su da će na njihov radni sto uskoro stići toplo jelo iz domaće kuhinje — i to tačno u minut!

[Fusnota]

^ Dobi znači „posuda“, dok se valah odnosi na osobu koja raznosi hranu. Izgovor nije uvek isti.

[Slika na 11. strani]

Kantice s ručkom se utovaruju u voz

[Slika na 11. strani]

„Dobi“ se sastoji od više posuda koje su međusobno pričvršćene radi lakšeg transporta

[Slika na 12. strani]

Mnoge kompanije su primenile efikasan sistem isporuke „dobivalaha“