Venčanja koja su časna pred Bogom i ljudima
Venčanja koja su časna pred Bogom i ljudima
„Bila je svadba u Kani... Na svadbu su bili pozvani i Isus i njegovi učenici“ (JOVAN 2:1, 2).
1. Šta se vidi iz izveštaja o Isusovom boravku u Kani?
ISUS, njegova majka i neki njegovi učenici znali su kakvu radost donose časna venčanja u Božjem narodu. Hrist je jedno takvo venčanje čak učinio posebnim time što je tom prilikom izvršio svoje prvo zabeleženo čudo i tako doprineo radosti tog događaja (Jovan 2:1-11). Možda si prisustvovao nekom venčanju hrišćana koji žele da služe Jehovi kao srećan bračni par, i možda si uživao u toj prilici. Ili ćeš se možda uskoro i sam venčati. A možda pomažeš nekom prijatelju u pripremama da njegovo venčanje protekne u najboljem redu. Šta može doprineti tome?
2. Šta Biblija govori o venčanjima?
2 Hrišćani znaju da su saveti iz Božje nadahnute Reči od velike koristi za par koji planira da stupi u brak (2. Timoteju 3:16, 17). Istina, u Bibliji se ne opisuje tačno kako treba da izgleda jedno hrišćansko venčanje. To je sasvim razumljivo, pošto se običaji i zakoni razlikuju od zemlje do zemlje i menjaju se kako vreme prolazi. Na primer, u drevnom Izraelu nije postojao neki zvaničan čin venčanja. Na dan venčanja mladoženja bi doveo mladu u svoj dom ili dom svog oca (Postanak 24:67; Isaija 61:10; Matej 1:24). Taj javni čin smatrao se venčanjem i nije bilo neke zvanične procedure kao što je to uglavnom slučaj u današnje vreme.
3. Kakvom je događaju u Kani Isus prisustvovao?
3 Izraelci su taj čin priznavali kao sklapanje braka, to jest venčanje. Nakon toga bi usledilo slavlje, kao ono u Kani o kom se govori u Jovanu 2:1 (Matej 22:2-10; 25:10; Luka 14:8). Iz izveštaja je jasno da je Isus bio na gozbi povodom tog jevrejskog venčanja, i da je čak doprineo radosti tog događaja. Međutim, važno je razumeti da su se tadašnja venčanja i svadbe veoma razlikovale od onoga što je danas uobičajeno.
4. Za kakvo se venčanje neki hrišćani odlučuju i zašto?
4 Danas u mnogim zemljama hrišćani koji žele da stupe u brak moraju da ispune određene zakonske zahteve. Zatim mogu da se venčaju na zakonit način. Možda će to biti jedan kratak, jednostavan svečani čin koji će, u zavisnosti od zakona zemlje, obaviti sudija, predsednik opštine, matičar ili neki brat u svojstvu verskog službenika kog je država ovlastila. Neki odlučuju da se venčaju na takav način, i možda pozivaju nekoliko rođaka i suvernika s kojima su bliski da prisustvuju venčanju — kao zakonski svedoci ili samo da bi s njima podelili radost tog važnog događaja (Jeremija 33:11; Jovan 3:29). Slično tome, neki hrišćani možda odluče da ne prave veliku svadbu ili veselje, budući da to zahteva dosta planiranja i troškova. Umesto toga, možda se odluče samo za jedan obrok s nekoliko bliskih prijatelja. Šta god da se nama više sviđa, moramo zadržati na umu da drugi zreli hrišćani mogu imati drugačije gledište od našeg (Rimljanima 14:3, 4).
5. Zašto mnogi hrišćani žele da imaju govor za venčanje, i šta je sve uključeno u to?
5 Većina parova među Svedocima želi da se prilikom njihovog venčanja održi biblijski govor. a Oni znaju da je Jehova osnovao brak i da u svojoj Reči pruža savete kako bi brak bio uspešan i srećan (Postanak 2:22-24; Marko 10:6-9; Efešanima 5:22-33). I većina parova želi da tom prilikom budu prisutni njihovi suvernici i rođaci. Međutim, kako treba da gledamo na veliku raznolikost zakonskih zahteva, procedura i opšteprihvaćenih lokalnih običaja? U ovom članku će biti osmotrene situacije karakteristične za razna područja. Neke od njih se možda prilično razlikuju od onoga što je tebi poznato i što je uobičajeno u tvom kraju. Pa ipak, možeš uočiti neka zajednička načela koja su važna za sve Božje sluge.
Častan brak — zakonit brak
6, 7. Zašto treba da budemo zainteresovani za zakonske zahteve koji se tiču sklapanja braka, i kako to možemo pokazati?
6 Premda je Jehova osnovao brak, ljudske vladavine donekle imaju uticaj na to kako će postupiti par koji želi da se venča. To je na mestu. Isus je rekao: „Dajte caru carevo, a Bogu Božje“ (Marko 12:17). Slično tome, apostol Pavle je dao sledeće uputstvo: „Neka svaki čovek bude podložan vlastima nad sobom, jer nema vlasti koja nije od Boga. Svaku vlast koja postoji Bog je postavio na njen položaj“ (Rimljanima 13:1; Titu 3:1).
7 U većini zemalja ’car‘, to jest lokalne vlasti odlučuju ko ispunjava uslove za stupanje u brak. Zato kada dvoje hrišćana koji su po Bibliji slobodni za brak odluče da se venčaju, oni se savesno podlažu lokalnim zakonima. To može uključivati dobijanje dozvole, venčanje pred matičarem, kao i registrovanje sklopljenog braka. Kada je car Avgust zahtevao da se stanovništvo „popiše“, to jest registruje, Marija i Josif su se povinovali tome i otputovali u Vitlejem ’da se upišu‘ (Luka 2:1-5).
8. Šta Jehovini svedoci ne praktikuju i zašto?
8 Kada se dvoje hrišćana venča na način koji je zakonit i priznat u društvu, oni su pred Bogom vezani jedno za drugo. Iz tog razloga Jehovini svedoci ne obavljaju čin venčanja više puta, niti obnavljaju bračne zavete, kao što to neki rade za 25-godišnjicu ili 50-godišnjicu braka (Matej 5:37). (Neke crkve ne priznaju zakonski odobrena venčanja u opštini, tvrdeći da brak nije punovažan sve dok svešteno lice ne obavi ceremoniju i ne proglasi dotični par mužem i ženom.) U mnogim zemljama vlasti mogu opunomoćiti nekog Jehovinog svedoka koji je starešina da venčava. Ako je to moguće, brat koji služi kao matičar verovatno će želeti da se čin sklapanja braka obavi u okviru govora za venčanje u Dvorani Kraljevstva. To je mesto pravog obožavanja i stoga je prikladno za govor o bračnom uređenju, koje je osnovao Jehova Bog.
9. (a) Ako se venčanje obavlja u opštini, šta će možda hrišćanski par želeti? (b) Kako starešine mogu biti uključene u planove za venčanje?
9 U drugim zemljama, zakon zahteva da se par venča u državnim prostorijama, kao što je zgrada opštine, to jest da se venčanje obavi pred matičarem. Hrišćani obično žele da se nakon venčanja u opštini održi govor u Dvorani Kraljevstva, istog ili pak narednog dana. (Ne bi trebalo da prođe više dana od venčanja u opštini do biblijskog govora, jer je brak već sklopljen i pred Bogom i pred ljudima, a to znači i pred hrišćanskom skupštinom.) Ako par koji će se venčati u opštini želi da ima govor u Dvorani Kraljevstva, treba unapred da traži dozvolu od starešina iz službenog odbora skupštine. Osim što će utvrditi da li je taj par na dobrom glasu, nadglednici će se pobrinuti da se vreme venčanja ne poklapa s redovnim sastancima i drugim aktivnostima u dvorani (1. Korinćanima 14:33, 40). Takođe će razmotriti da li treba izvršiti neke pripreme u dvorani ukoliko je par to zatražio i odlučiće da li će se dati obaveštenje o govoru za venčanje.
10. Ako venčanje mora da se održi u opštini, kako će to uticati na govor za venčanje?
10 Starešina koji drži govor za venčanje treba da se trudi da to učini na srdačan, duhovno izgrađujuć i dostojanstven način. Ako je par najpre bio venčan u opštini, starešina će staviti do znanja da su venčani u skladu sa zakonom. Ako pred matičarem nisu izgovoreni zaveti, par će to možda želeti da učini u toku govora za venčanje. b Ako su zaveti već izgovoreni pred matičarem, ali novovenčani par želi da ih ponovi i pred Jehovom i skupštinom, treba to da učine govoreći u prošlom vremenu pokazujući tako da su već ’sastavljeni u jaram‘ (Matej 19:6; 22:21).
11. Kako se u nekim područjima sklapa brak i kako to utiče na govor za venčanje?
11 U nekim područjima, zakon možda uopšte ne zahteva da se prilikom venčanja obavi neki svečani čin, čak ni pred predstavnicima zakona. Brak je sklopljen kada se potpiše formular za registraciju braka i preda službeniku. Nakon toga se izdaje venčani list. Od tog trenutka se na par gleda kao na muža i ženu i taj dan se smatra datumom njihovog venčanja. Kao što je već rečeno, par koji je venčan na taj način možda želi da se odmah nakon te registracije održi biblijski govor u Dvorani Kraljevstva. Duhovno zreo brat koji je izabran da održi govor reći će svim prisutnima da je upravo izvršena registracija braka. Ako se izgovaraju zaveti, oni treba da budu u skladu sa onim što je rečeno u 10. odlomku i fusnoti. Prisutni u Dvorani Kraljevstva radovaće se zajedno s tim parom i izvući će korist iz saveta koji se nalaze u Božjoj Reči (Pesma nad pesmama 3:11).
Venčanja u skladu s lokalnim običajima i venčanja u opštini
12. Kako se na nekim mestima sklapaju brakovi i šta je preporučljivo da se uradi nakon takvog venčanja?
12 U nekim zemljama, venčanje se obavlja u skladu sa lokalnim ili plemenskim običajima. To se ne odnosi na parove koji žive nevenčano niti na parove koji žive u zajednici koja se donekle i u nekim područjima priznaje kao brak, mada nije u potpunosti zakonit. c Radi se o braku koji se sklapa putem jednog običaja koji je javno priznat u nekom plemenu ili na nekom području. U to možda spada plaćanje cene za nevestu, nakon čega se par smatra venčanim, i po zakonu i po Svetom pismu. Vlasti na takvo venčanje gledaju kao na nešto što je punovažno i zakonito, i vezuje taj par. Nakon toga je obično moguće registrovati brak i zatim se može dobiti venčani list. Registracija može pružiti zaštitu bračnom paru, odnosno ženi ako postane udovica, kao i budućoj deci. Zato će skupština podsticati novi bračni par da svoj brak registruje što je pre moguće. Zanimljivo je da su se pod Mojsijevim zakonom brakovi i rođenja beležili u zvanična dokumenta (Matej 1:1-16).
13. Kako treba postupiti kada se govor za venčanje drži nakon što se par venčao u skladu s lokalnim običajem?
13 Kada se par zakonski venča u skladu sa običajem kraja u kom živi, oni postaju muž i žena. Kao što je već rečeno, hrišćani koji su stupili u takav zakonit brak možda žele da imaju govor za venčanje u Dvorani Kraljevstva, koji će uključivati i bračni zavet. U tom slučaju, govornik treba da objavi da su se oni venčali u skladu sa zakonom. Održaće se samo jedan biblijski govor, pošto se održava samo jedno venčanje, u ovom slučaju ono koje je u skladu s lokalnim ili plemenskim običajem i zakonom je priznato. Ako se venčanje i govor održe u što kraćem roku, po mogućstvu istog dana, to će doprineti tome da hrišćanski brak bude smatran časnim u toj sredini.
14. Šta mogu učiniti hrišćani ukoliko je moguće i venčanje u opštini i venčanje u skladu s lokalnim običajem?
14 U nekim zemljama gde zakon priznaje takav brak, takođe postoji mogućnost da se obavi venčanje u opštini. Ono se obično obavlja pred matičarem i može da obuhvata i davanje bračnog zaveta i upisivanje u knjigu venčanih. Neki hrišćanski parovi se odlučuju za takvo venčanje pre nego za ono koje se obavlja u skladu s lokalnim običajem. Zakon ne zahteva da se obavi i jedno i drugo; oba postupka su zakonita. Ono što je u 9. i 10. odlomku rečeno o govoru za venčanje i zavetima primenjuje se i tu. Bitno je da se par venča na način koji je častan pred Bogom i pred ljudima (Luka 20:25; 1. Petrova 2:13, 14).
Sačuvaj častan brak
15, 16. Na koji način su čast i poštovanje sastavni deo braka?
15 Kada se u braku persijskog kralja pojavio problem, njegov glavni savetnik Memukan dao mu je savet čiji je cilj bio ’da sve žene pokazuju poštovanje prema svojim muževima‘ (Jestira 1:20). U hrišćanskom braku to ne mora da naredi nijedan vladar. Žena svojevoljno odaje poštovanje i čast svom mužu. Slično tome, hrišćanski muž ukazuje čast ženi i hvali je (Poslovice 31:11, 30; 1. Petrova 3:7). Čast i poštovanje ne treba da budu zastupljeni u našem braku tek posle mnogo godina, već od samog početka, od dana venčanja.
16 Muž i žena nisu jedini koji treba da pokazuju poštovanje na dan venčanja. Govor koji će održati hrišćanski starešina takođe treba da bude protkan poštovanjem i dostojanstvom. On treba da bude upućen mladencima. Uvažavajući njihovo dostojanstvo, govornik neće pričati šale ili narodne izreke. Neće previše govoriti o ličnim stvarima kako ni mladencima a ni prisutnima ne bi bilo neprijatno. Trudiće se da bude srdačan i izgrađujuć, skrećući pažnju na Osnivača braka i njegove izvanredne savete. Zaista, dostojanstven način na koji će starešina održati govor doprineće tome da brak donese čast Jehovi Bogu.
17. Zašto je važno da se hrišćanska venčanja obavljaju u skladu sa zakonskim zahtevima?
17 Verovatno si zapazio da se u ovom članku navodi mnogo detalja o zakonskim zahtevima na koje treba obratiti pažnju prilikom sklapanja braka. Neki od njih možda nisu uobičajeni u tvojoj sredini. Međutim, svi mi treba da budemo svesni koliko je važno da venčanja među Jehovinim svedocima odražavaju poštovanje prema zakonu, to jest zahtevima ’cara‘ (Luka 20:25). Pavle nas je podstakao: „Svakome dajte što mu pripada: onome ko traži porez — porez, ko traži danak — danak... ko traži čast — čast“ (Rimljanima 13:7). Zaista, prikladno je da hrišćani već od samog dana venčanja poštuju uređenje koje je Bog postavio.
18. Na šta još treba obratiti pažnju i gde možemo naći informacije o tome?
18 Nakon mnogih hrišćanskih venčanja sledi društveni skup, to jest svadba, večera ili slavlje. Priseti se da je Isus prisustvovao jednoj takvoj svadbi. Koji će nam saveti iz Biblije pomoći da budemo sigurni da će taj skup doneti čast Bogu i da će pozitivno uticati na novi bračni par, kao i na hrišćansku skupštinu? Naredni članak će se baviti baš tim pitanjem. d
[Fusnote]
a Jehovini svedoci koriste predložak za 30-minutni govor za venčanje pod naslovom „Častan brak u Božjim očima“. U govoru se skreće pažnja na dobre biblijske savete koji se nalaze u knjizi Tajna porodične sreće i drugim publikacijama Jehovinih svedoka. To je korisno kako za mladence tako i za sve prisutne.
b Ukoliko lokalni zakon ne zahteva nešto drugo, koriste se sledeći zaveti koji donose čast Bogu. Mladoženja će reći: „Ja [ime] uzimam tebe [mladino ime] da budeš moja venčana supruga, da te volim i negujem u skladu s božanskim zakonom za hrišćanske muževe kako je izložen u Svetom pismu, sve dok oboje budemo zajedno živeli na zemlji prema Božjem bračnom uređenju.“ Mlada treba da kaže: „Ja [ime] uzimam tebe [mladoženjino ime] da budeš moj venčani suprug, da te volim i negujem i duboko poštujem, u skladu s božanskim zakonom za hrišćanske žene kako je izložen u Svetom pismu, sve dok oboje budemo zajedno živeli na zemlji prema Božjem bračnom uređenju.“
c O takvim bračnim zajednicama govori se u Kuli stražari od 1. maja 1962. (engl.), na 287. strani.
d Videti i članak „Venčanja koja su radosna i dostojanstvena“, na 28. strani.
Da li se sećaš?
• Kada je u pitanju sklapanje braka, zašto treba da budemo zainteresovani i za zakonske zahteve i za duhovnu stranu tog događaja?
• Ako se dvoje hrišćana venča u opštini, šta će oni možda želeti da se održi odmah nakon toga?
• Zašto se govor za venčanje održava u Dvorani Kraljevstva?
[Pitanja za razmatranje]
[Slika na 18. strani]
U drevnom Izraelu, mladoženja je na dan venčanja doveo mladu u svoj dom ili dom svog oca
[Slika na 21. strani]
Nakon što se venča u skladu s lokalnim običajem, hrišćanski par će možda želeti da se održi govor u Dvorani Kraljevstva