Kada su dvojica pionira u Keniji bili pozvani da uđu u jednu kuću, iznenadili su se kada su videli da na krevetu leži jedan sićušan muškarac. Imao je mali trup i kratke ruke. Ali na njegovom licu se pojavio širok osmeh kada su mu ispričali da je Bog obećao da će jednog dana „hrom skakati kao jelen“ (Is. 35:6).

Naša braća su saznala da Onesmus od rođenja ima bolest krhkih kostiju (osteogenesis imperfecta). Njegove kosti su toliko krhke da se i pod najmanjim pritiskom mogu slomiti. Budući da za ovu bolest nema leka niti neke efikasne terapije, prognoza je bila da će Onesmus provesti život u invalidskim kolicima i da će konstantno trpeti bol.

Onesmus je počeo da proučava Bibliju. Međutim, njegova majka nije bila za to da on odlazi u Dvoranu Kraljevstva jer je smatrala da se može povrediti i trpeti dodatni bol. Zato su naša braća snimala sastanke, a Onesmus ih je kod kuće slušao. Posle pet meseci je odlučio da ode na sastanak uprkos rizicima.

Da li su mu se bolovi pojačali otkako je počeo da dolazi na sastanke? Ne, naprotiv. On kaže: „Izgleda da se tokom sastanaka smanjuje bol koji konstantno osećam.“ On smatra da je nada koju je pronašao razlog zašto se oseća bolje. Njegova majka je primetila da je mnogo bolje raspoložen i zato je i ona počela da proučava Bibliju. Obično je govorila: „Služba Bogu za mog sina je lek.“

Onesmus je ubrzo postao nekršteni objavitelj. S vremenom se krstio i sada je sluga pomoćnik. Iako ne može da koristi noge i jednu ruku, želeo je da pruži sve od sebe u službi propovedanja. Imao je želju da bude pomoćni pionir, ali nije se usudio da popuni molbu. Zašto? Zato što je bio svestan toga da se mora u potpunosti osloniti na nekoga ko će gurati njegova invalidska kolica. Razgovarao je o tome sa braćom i sestrama u svojoj skupštini i oni su obećali da će mu pomoći. Održali su reč i pomogli su mu da bude pomoćni pionir.

Imao je sličan problem i kada je poželeo da bude opšti pionir. Međutim, jedan dnevni citat mu je pružio preko potrebno ohrabrenje. Bio je to Psalam 34:8: „Ispitajte i vidite da je Jehova dobar.“ Duboko je razmišljao o tom stihu i rešio je da postane opšti pionir. On sada četiri dana u toku sedmice provodi u službi propovedanja, a nekoliko osoba s kojima proučava Bibliju dobro duhovno napreduje. U Školi za pionire bio je 2010. godine. Oduševio se kada je saznao da će mu instruktor biti jedan od dvojice braće koja su mu prvi put svedočila!

Onesmus sada ima skoro 40 godina. Roditelji su mu umrli, ali se sada braća i sestre iz njegove skupštine svakodnevno brinu za njega. On je zaista zahvalan za sve blagoslove koje ima i željno iščekuje dan kada „niko od stanovnika neće reći: ’Bolestan sam‘“ (Is. 33:24).