Život hrišćana u prvom veku

„Uzorne domaćice“

„Dok su tako putovali, ušao je u jedno selo. Tamo ga je jedna žena koja se zvala Marta primila u kuću. Ta žena je imala sestru koja se zvala Marija. Ona je sela kod Gospodovih nogu i slušala njegove reči. Marta je bila zaokupljena posluživanjem. Zato je prišla i rekla: ’Gospode, zar ne mariš što me je sestra ostavila samu da poslužujem? Reci joj da mi pomogne.‘ Gospod joj je na to rekao: ’Marta, Marta, brineš se i uznemiravaš oko mnogo toga, a malo toga je potrebno ili samo jedno. Marija je izabrala bolji deo, koji joj se neće oduzeti‘“ (LUKA 10:38-42)

MARTA je očigledno bila vredna žena. Drugi su je sigurno veoma cenili. Prema jevrejskoj tradiciji iz prvog veka, vrednost žene ogledala se u njenoj posvećenosti kućnim poslovima i sposobnosti da se pobrine za potrebe svoje porodice.

Hrišćanke koje su živele u prvom veku takođe su bile podstaknute da budu „uzorne domaćice“ (Titu 2:5). Međutim, pored toga one su imale čast i dužnost da drugima prenose svoja hrišćanska uverenja (Matej 28:19, 20; Dela apostolska 2:18). Koji su bili neki od  mnogih poslova koje su obavljale jevrejske žene iz prvog veka? Koju pouku možemo izvući iz onoga što je Isus rekao o Mariji?

„Zaokupljena“ mnogim poslovima. Dan jevrejske domaćice započinjao bi rano, najverovatnije pre svitanja (Poslovice 31:15). Nakon što bi pripremila ovsenu kašu za doručak, ispratila bi sinove do sinagoge gde su pohađali školu. Ćerke bi ostajale kod kuće kako bi se učile veštinama potrebnim da jednog dana postanu dobre supruge.

Majka i ćerke su započinjale dan obavljajući osnovne kućne poslove — dopunile bi ulje u lampama (1), pomele kuću (2) i pomuzle kozu (3). Zatim bi počele da prave hleb za taj dan. Devojčice bi najpre prosejale žito da bi uklonile plevu i trunje (4), a zatim bi ga na ručnom kamenom mlinu samlele u krupno brašno (5). Majka bi u brašno dodala vodu i kvasac. Zamesila bi testo (6) i ostavila ga da naraste dok obavlja druge poslove. U međuvremenu, devojčice bi od svežeg kozjeg mleka pravile sir (7).

Kasnije tog jutra, majka bi zajedno sa ćerkama otišla na pijacu. Dok se u vazduhu osećao miris začina i čulo bučno oglašavanje životinja i povici mušterija koje su se pogađale oko cene, ona je kupovala namirnice za taj dan (8). Sveže povrće i sušena riba mogli bi se naći na jelovniku. Odlazak na pijacu za hrišćanke je bio dobra prilika da s drugima razgovaraju o svojoj veri (Dela apostolska 17:17).

Savesna majka bi koristila vreme tokom odlaska do pijace i nazad kako bi usađivala biblijska načela u svoju decu (Ponovljeni zakoni 6:6, 7). Takođe je svojim devojčicama mogla da pruži savete da bi naučile da budu štedljive pri kupovini (Poslovice 31:14, 18).

Još jedan svakodnevni zadatak za žene bio je odlazak na bunar (9). Tamo bi uzele nove zalihe vode i razgovarale s drugim ženama koje su došle istim poslom. Po povratku kući, majka i ćerke bi počele da peku hleb. Najpre bi od testa napravile lepinje i stavile ih u prethodno zagrejanu pećnicu (10) koja se obično nalazila napolju. Dok su uživale u prijatnom mirisu i međusobno razgovarale, posmatrale su kako se hleb peče.

Žene bi potom odlazile na obližnju rečicu da operu veš (11). Najpre bi ga pažljivo oprale ceđu, sapunom od natrijum ili kalijum karbonata koji se pravio od pepela određenih biljaka. Nakon što bi isprale i iscedile veš,  prostrle bi ga na obližnje grmlje i stene da se osuši.

Kada bi donela odeću kući, majka bi zajedno sa ćerkama otišla na ravan krov da zakrpe (12) pocepane komade pre nego što ih vrate u ormar. Kasnije bi devojčice učile da vezu i tkaju (13). Ubrzo nakon toga, došlo bi vreme za pripremanje večere (14). Gostoljubivost je bila sastavni deo života jevrejske porodice, tako da su uvek bili spremni da svoj skromni obrok od hleba, povrća, sira, sušene ribe i hladne vode podele sa svakim ko bi došao u njihov dom.

U smiraj dana, dok su se deca pripremala za spavanje, majka bi namazala izguljena kolena umirujućim uljem. Zatim bi, pod treperavim svetlom lampe, roditelji ispričali neku priču iz Svetog pisma i pomolili se sa decom. Kada bi tišina zavladala njihovim skromnim domom, suprug je imao svaki razlog da svojoj ženi uputi poznate reči: „Ko će vrsnu ženu naći? Ona vredi mnogo više od bisera“ (Poslovice 31:10).

Izabrati „bolji deo“. Savesne žene iz prvog veka očigledno su bile zaokupljene mnogim obavezama (Luka 10:40). I današnje žene, posebno majke, vode život pun obaveza. Moderna tehnologija je pojednostavila obavljanje nekih kućnih poslova. Međutim, mnoge majke su zbog okolnosti prinuđene da pored obaveza kod kuće idu i na posao.

Uprkos izazovima s kojima se suočavaju, mnoge današnje hrišćanke slede primer Marije, koju smo pomenuli na početku članka. One pridaju veliku važnost duhovnim vrednostima (Matej 5:3). Savesno brinu o svojoj porodici, na šta ih podstiče Sveto pismo (Poslovice 31:11-31). Ali one takođe žive u skladu s načelom koje je Isus pomenuo Marti. Kao duhovna osoba, ona je sigurno uzela k srcu taj ljubazan savet. Hrišćanke ne dopuštaju da zbog kućnih obaveza propuštaju prilike da uče o Bogu (15) i da s drugima pričaju o svojoj veri (Matej 24:14; Jevrejima 10:24, 25). One su tako izabrale „bolji deo“ (Luka 10:42). Zbog toga ih veoma cene Bog i Hrist, kao i njihove porodice (Poslovice 18:22).