NA JEDNOG mladića iz Japana duboko je uticala dobrota jednog starijeg čoveka. Taj čovek je kao misionar tek neko vreme boravio u ovoj azijskoj zemlji i još uvek nije dobro govorio japanski. Pa ipak, svake sedmice je posećivao tog mladića da bi s njim razmatrao neku biblijsku temu. S prijateljskim osmehom i lepim manirima, strpljivo je odgovarao na brojna pitanja koja je postavljao znatiželjni mladić.

Dobrota ovog starijeg misionara ostavila je snažan utisak na mladića. ’Ako Biblija može učiniti čoveka tako dobrim‘, razmišljao je on, ’onda moram da saznam više o njoj.‘ Takvo razmišljanje ga je podstaklo da počne da proučava knjigu koja mu je do tada bila potpuno strana. Sve to dokazuje da dobrota dopire do srca i govori glasnije od reči.

Lako je pokazivati dobrotu prema onima koji su nam dragi jer je u čovekovoj prirodi da bude dobar prema svojim najbližima. Međutim, dobrota u osnovi potiče od Boga. Isus je rekao da je njegov nebeski Otac dobar kako prema onima koji ga vole tako i „prema nezahvalnima“. On je podsticao svoje sledbenike da u tom pogledu oponašaju Boga, rekavši: „Budite dakle savršeni, kao što je savršen vaš nebeski Otac“ (Luka 6:35; Matej 5:48; Izlazak 34:6).

Pošto su stvoreni po Božjoj slici, ljudi imaju sposobnost da poput njega pokazuju dobrotu (Postanak 1:27). Dakle, možemo se ugledati na Boga i biti dobri i prema onima s kojima nismo toliko bliski. U Bibliji se za dobrotu kaže da je plod Božjeg svetog duha, to jest sile kojom se on služi (Galatima 5:22). Prema tome, tu osobinu možemo steći ukoliko bolje upoznamo Boga koji nas je stvorio i približimo se njemu.

Dobrota nije samo sastavni deo ljudske prirode. To je osobina koju Bog veoma ceni i zato je sasvim logično što nas on poziva da budemo „dobri jedni prema drugima“ (Efešanima 4:32). U Bibliji takođe nalazimo podsticaj da ’ne zaboravljamo gostoljubivost‘. Pošto reč „gostoljubivost“ na izvornom jeziku znači „ljubav prema strancima“, podstaknuti smo da pokazujemo dobrotu i prema onima koje ne poznajemo (Jevrejima 13:2).

Budući da živimo u svetu u kom nema mnogo dobrote i zahvalnosti, da li je moguće biti dobar prema drugima, čak i ako ih ne poznajemo? Šta nam može pomoći da tako postupamo? I zašto bi uopšte trebalo da razmišljamo o tome?

Zanimljivo je da je apostol Pavle nakon što je govorio o pokazivanju dobrote strancima dodao: „Pokazujući je neki su, i ne znajući, ugostili anđele.“ Možete li zamisliti kako biste se osećali kada biste imali priliku da ugostite anđele? Ali Pavle je rekao da su neki ljudi to učinili „ne znajući“. Drugim rečima, ukoliko steknemo naviku da budemo dobri prema drugima, pa i onima koje ne poznajemo, možemo biti nagrađeni na neočekivan način.

U većini biblijskih prevoda sa unakrsnim referencama, ove Pavlove reči  se povezuju sa zapisima o Avrahamu i Lotu iz 18. i 19. poglavlja knjige Postanak. Oba puta su se anđeli pojavili kao stranci koji su nosili važne poruke. U slučaju Avrahama, poruka se odnosila na ispunjenje Božjeg obećanja da će mu dati sina, a u Lotovom slučaju odnosila se na njegovo izbavljenje prilikom uništenja Sodoma i Gomore (Postanak 18:1-10; 19:1-3, 15-17).

Ako pročitamo te zapise, možemo zapaziti da su i Avraham i Lot pokazali dobrotu prema ljudima koje nisu poznavali. Naravno, u biblijsko doba je bilo deo kulture da se pokazuje gostoljubivost — kako prema prijateljima i rođacima tako i prema neznancima. Zapravo, prema Mojsijevom zakonu Izraelci nisu smeli da zanemare potrebe stranaca u svojoj zemlji (Ponovljeni zakoni 10:17-19). Pa ipak, očigledno je da su Avraham i Lot učinili više od onoga što se kasnije zahtevalo u zakonu. Uložili su poseban trud kako bi bili dobri prema strancima i zbog toga su bili blagoslovljeni.

Avrahamova dobra dela donela su blagoslov njemu, time što je dobio sina, ali i nama. Na koji način? On i njegov sin Isak imali su značajnu ulogu u ispunjenju Božje namere. Od njih je potekla loza u kojoj se rodio Mesija, Isus. Zahvaljujući njihovoj vernosti, pružena je predslika onoga što je Bog kasnije iz ljubavi i dobrote učinio za spasenje ljudi (Postanak 22:1-18; Matej 1:1, 2; Jovan 3:16).

Ovi zapisi upečatljivo pokazuju šta Bog očekuje od onih koje voli i koliko on ceni dobrotu. Pokazivanje dobrote nije stvar izbora već je od presudne važnosti u Božjim očima.

U Bibliji se kaže da će u naše vreme mnogi biti „nezahvalni, neverni, bezosećajni prema drugima“ (2. Timoteju 3:1-3). Sigurno se svaki dan susrećemo s takvim osobama. Pa ipak, to nije razlog da u sebi gušimo lepa osećanja prema drugim ljudima. Hrišćanima se daje savet: „Nikome ne vraćajte zlo za zlo. Činite ono što svi ljudi smatraju dobrim“ (Rimljanima 12:17).

Možemo se trošiti za druge i velikodušno pokazivati dobrotu. Biblija kaže: „Svako ko voli [...] poznaje Boga.“ Jedan način na koji pokazujemo ljubav jesu dobra dela (1. Jovanova 4:7; 1. Korinćanima 13:4). Kada činimo dobro drugima, srećniji smo jer bolje upoznajemo Boga i sve smo mu bliži. Isus je u  Propovedi na gori rekao: „Srećni su milosrdni, jer će im biti ukazano milosrđe. Srećni su oni koji su čistog srca, jer će videti Boga“ (Matej 5:7, 8).

Uzmimo za primer Aki, mladu domaćicu iz Japana koja ima dva sina. Nakon što joj je iznenada preminula majka, pala je u tešku depresiju. Ponekad joj je bilo toliko loše da je morala da traži lekarsku pomoć. U to vreme se u njen komšiluk doselila jedna porodica. Otac je nedavno poginuo u nesreći a majka je ostala sama sa petoro male dece. Aki je saosećala s njima i trudila se da se sprijatelji s tom ženom i njenom decom. Dok im je pomagala na različite načine — na primer, delila s njima hranu i davala deci odeću koju su njeni sinovi prerasli — Aki je ponovo stekla emocionalnu stabilnost. Osetila je istinitost biblijskih reči: „Više usrećuje davanje nego primanje“ (Dela apostolska 20:35). Prema tome, najbolje što možemo uraditi za sebe kada smo potišteni jeste da činimo dobro drugima.

Pokazivanje dobrote ne mora da košta mnogo i ne zavisi od naših sposobnosti ili snage. Mnogo znači jedan osmeh, lepa reč, praktična pomoć, mali poklon od srca ili ustupanje mesta u redu. Kada ne znamo šta da kažemo ili uradimo u nekoj situaciji, sigurno nećemo pogrešiti ako pokažemo dobrotu. Mladića kog smo pomenuli u uvodu članka duboko su dirnula dela misionara čija je dobrota premostila jezičku barijeru. Nije čudo što Bog od svojih slugu traži da ’vole dobrotu‘ (Mihej 6:8).

„Jedna lepa reč može da greje tri hladna zimska meseca.“ Kao što pokazuje ova izreka sa Orijenta, samo jedno dobro delo može učiniti mnogo toga. Kada dolazi iz čistih motiva i iz ljubavi prema Bogu, svima može zagrejati srce. Čak i kada drugi ne cene naša dobra dela, ne znači da su ona uzaludna. Ona su dragocena u Božjim očima. Biblija nas uverava da onaj ko čini dobra dela zapravo „Jehovi pozajmljuje“ (Poslovice 19:17). Dobro je da razmišljamo o tome u kojim prilikama možemo biti dobri prema drugima.