DA BISMO došli do odgovora na ovo pitanje, osmotrimo nakratko dva primera Božjih osuda u Bibliji — Potop u Nojevo doba i istrebljenje Hananaca.

ŠTA LJUDI KAŽU: „Bog je bio okrutan kada je potopom uništio sve ljude osim Noja i njegove porodice.“

ŠTA SVETO PISMO KAŽE: Bog je rekao: „Meni nije drago da onaj ko je zao umre, nego da se odvrati od svog puta i da živi“ (Jezekilj 33:11). Dakle, uništenje zlih u Nojevo vreme Bogu nije pružilo nimalo zadovoljstva. Zašto je onda to uradio?

Sveto pismo nam otkriva da je Bog svojim osudama nad bezbožnim ljudima u prošlosti zapravo „postavio primer onoga što treba da dođe“ (2. Petrova 2:5, 6). U kom smislu?

Kao prvo, Bog je jasno pokazao da i te kako vidi okrutne ljude koji nanose patnju drugima i smatra ih odgovornima za to. Iako nerado kažnjava ljude, s vremenom će okončati svu nepravdu i patnju.

Kao drugo, na osnovu toga kako je Bog postupao u prošlosti vidi se da on uvek s ljubavlju upozorava ljude pre nego što ih kazni. Noje je upozoravao ljude, ali većina ga nije slušala. U Svetom pismu piše: „Nisu obraćali pažnju dok nije došao potop i sve ih odneo“ (Matej 24:39).

Da li je Bog postupao po tom primeru? Svakako. Recimo, upozorio je svoj narod Izrael da ako postanu zli poput naroda oko njih, dozvoliće da ih neprijatelji napadnu, unište njihovu prestonicu Jerusalim i odvedu ih u izgnanstvo. Izraelci su upravo postali takvi — čak su otišli toliko daleko da su žrtvovali decu. Da li je Jehova reagovao? Da, ali tek nakon što je uvek iznova slao proroke da upozoravaju njegov narod, ne bi li se promenili pre nego što bude kasno. Takođe je rekao: „Suvereni Gospod Jehova ne čini ništa, a da svoju tajnu ne otkrije svojim slugama, prorocima“ (Amos 3:7).

ZAŠTO JE ODGOVOR VAŽAN ZA NAS: Jehovine osude iz prošlosti predstavljaju primer  koji nam uliva nadu. S pouzdanjem možemo očekivati Božju osudu nad onima koji okrutno prouzrokuju patnju. U Bibliji stoji: „Jer će se istrebiti oni koji zlo čine [...] A krotki će posedovati zemlju, i uživaće u izobilju mira“ (Psalam 37:9-11). Kako vam se čini pomisao na presudu koja će čovečanstvo osloboditi patnje? Da li biste rekli da je to okrutno ili milosrdno?

ŠTA LJUDI KAŽU: „Uništenje Hananaca je bio okrutan ratni zločin koji bi se mogao uporediti sa današnjim genocidom.“

ŠTA SVETO PISMO KAŽE: „Svi [su] putevi njegovi pravda. On je veran Bog, nema u njemu nepravde“ (Ponovljeni zakoni 32:4). Božja osuda se ne može porediti sa ljudskim ratovima. Zbog čega? Zato što, za razliku od ljudi, Bog može da čita srce — on vidi kakav je čovek iznutra.

Na primer, kada je Bog osudio gradove Sodom i Gomoru i odlučio da ih uništi, verni čovek Avraham se brinuo da li će pravda biti zadovoljena. Bilo mu je teško da zamisli da bi njegov pravedni Bog mogao „pogubiti pravednika zajedno sa zlim“. Bog ga je strpljivo uverio da ako bi u Sodomu bilo makar deset dobrih ljudi, poštedeo bi taj grad (Postanak 18:20-33). Po svemu sudeći, Bog je ispitao srce ljudi i video koliko su bili zli (1. Letopisa 28:9).

Bog je na sličan način prosudio Hanance i s pravom naredio njihovo uništenje. Taj narod je bio poznat po svojoj okrutnosti, što se videlo iz verskih obreda kao što je spaljivanje žive dece * (2. Kraljevima 16:3). Hananci su znali da je Jehova odredio da Izraelci zauzmu njihovu zemlju. Oni koji su odlučili da ostanu u zemlji i bore se protiv Izraelaca svesno su se suprotstavili ne samo njima nego i Jehovi, koji je pružio snažan dokaz da je sa svojim narodom.

Pored toga, Bog je ukazao milosrđe Hanancima koji su prestali da čine zlo i koji su prihvatili njegova visoka moralna merila. Primera radi, hananska bludnica Rava i njena porodica bili su pošteđeni. Takođe, kada su stanovnici hananskog grada Gavaona tražili milost, sačuvan je život i njima i njihovoj deci (Isus Navin 6:25; 9:3, 24-26).

ZAŠTO JE ODGOVOR VAŽAN ZA NAS: Iz onoga što se desilo Hanancima možemo naučiti važnu lekciju. Sve je manje vremena ostalo do prorečenog „dana suda i uništenja bezbožnika“ (2. Petrova 3:7). Jehova će iskoreniti ljudsku patnju time što će sa zemlje ukloniti one koji odbacuju njegovu pravednu vlast. Za one koji vole Jehovu to će biti pravi blagoslov.

Jehova nas s ljubavlju podseća da odluke roditelja utiču na njihovu decu. U Božjoj Reči piše: „Izaberi život da budeš živ i ti i tvoje potomstvo, tako što ćeš voleti Jehovu, svog Boga, slušati njegov glas i držati se njega“ (Ponovljeni zakoni 30:19, 20). Da li su to reči okrutnog Boga ili Boga koji voli ljude i želi da njihov izbor bude mudar?