Prema onome što piše u Postanku, faraon je naredio da mu brzo dovedu zatvorenika Josifa da bi mu protumačio snove koji su ga mučili. U to vreme, Josif je bio u zatvoru već duži niz godina. Iako je faraonov poziv bio hitan, Josif je našao vremena da se obrije (Postanak 39:20-23; 41:1, 14). To što je pisac pomenuo ovaj naizgled nevažan detalj pokazuje da je bio dobro upoznat sa egipatskim običajima.

Puštanje brade je bilo uobičajeno među mnogim narodima tog doba, uključujući i Jevreje. Međutim, u jednoj enciklopediji stoji da su „drevni Egipćani bili jedini narod na Orijentu u kom muškarci po pravilu nisu nosili bradu“ (Cyclopedia of Biblical, Theological, and Ecclesiastical Literature, Maklintok i Strong).

Da li se brijanje odnosilo samo na bradu? U jednom časopisu se navodi pretpostavka da su neki egipatski običaji nalagali da se Egipćanin koji bi bio pozvan pred faraona priprema za tu priliku kao što bi se pripremao za odlazak u hram (Biblical Archaeology Review). Ako je ta pretpostavka tačna, onda je Josif morao da obrije celo svoje telo.

Ne mora da znači. Kada je apostol Pavle u svojim poslanicama govorio o razlici između Judejaca i Grka, to jest Helena, ponekad je spominjao grčki narod da bi ukazao na sve ljude koji nisu bili jevrejskog porekla (Rimljanima 1:16; 10:12). Jedan od razloga za to nesumnjivo je bilo primetno širenje grčkog jezika i kulture na području na kom je Pavle propovedao.

Koga su ljudi u to vreme nazivali Grcima? Atinski besednik Isokrat iz četvrtog veka pre n. e. s ponosom je govorio o tome kako se grčka kultura širi po svetu. On je primetio da je zbog toga češći slučaj da ljudi „nekog nazovu Grkom zbog njegovog obrazovanja a ne zbog toga što je stvarno poreklom iz Grčke“. Prema tome, moguće je, mada to ne možemo sa sigurnošću tvrditi, da su Timotejev otac i drugi koje je Pavle nazvao Grcima zapravo bili Grci zato što su prihvatili grčku kulturu, a ne zato što su poreklom bili Grci (Dela apostolska 16:1).